1.Jos Da Su Znali
Patnju I bol osecaju svi
Od neuzvracene ljubavi ivoti su I'm zli
U unakaenu decu, izrastaju sad
Dok hodaju ulicama, iri se smrad.
Sa iglom u ruci, prslih vena
Oni su deca frigidnih ena.
Oceva drskih, lica bez smeha
Padaju u ocaj, u gradu punom greha
Mozgova praznih, razbijaju
Svakog dana ubijaju
Kradu, unose strah u vladu
Poremecenu celjad vrbuju mladu.
Trula kuca je njihova baraka
ivi ivot tek od sumraka
Puno groblje njihovih raka
ivela anarhija, anarhija sada.
| 
